Knulp

„Vidiš”, reče Bog, „meni ti nisi bio potreban drukčiji, već baš takav kakav si. U moje ime si pešačio, i ustaljenim ljudima si neprestano donosio malčice zavičajne tuge za slobodom. U moje ime si činio gluposti i puštao da ti se izruguju: meni samom su se izrugivali u tebi, i mene su u tebi voleli. Jer ti si moje čedo i moj brat i delić mene, i nisi ni iskusio ni propatio ništa što i ja nisam doživeo zajedno s tobom.”